Oliver Jankovic - Saga o Feniksovoj smrti
Saga o Feniksovoj smrti
Oliver Janković

Saga o Feniksovoj smrti

Oliver Janković

Spojivši u sebi opise svakodnevice sa mitskom podlogom, roman „Saga o Feniksovoj smrti” smestio se među dela danas sve popularnijeg magičnog realizma u književnosti. Ovaj „mozaički multiart roman u 42 scene”, što je ujedno i podnaslov romana, sastavljen je od 42 kratka fragmenta od kojih svaki kao moto ima jedno delo iz sveta likovne, muzičke ili filmske umetnosti. Za lakše razumevanje ovih naizgled nepovezanih crtica, autor nam je ostavio uputstvo u vidu šifara koje se nalaze na početku svakog poglavlja. Tako se, dok Nebojša i njegovi prijatelji tragaju za Feniksom, čitalac i sam kreće kroz lavirint ostalih zanimljivih priča koje zauzimaju manje ili veće mesto u romanu kao celini.

ISBN: 9781915204806
Povez: mek
Datum izdavanja: 12/12/2023
Broj strana: 120
Format: 216 x 140 mm

Amazon US
Amazon UK
Amazon AU
Barnes & Noble
Walmart
Bookshop.org
Blackwell’s
Waterstones
Foyles
BAM!
AbeBooks
Feltrinelli
Medimops
Adlibris
Fishpond

Odlomci

Svilenkasti sumrak brisao je čvrste konture Neimara. Vremešne kuće su manirima matrona dizale sidra obrubljena algama, širile paučine svojih tavana umesto jedara i otiskivale se put neba.
Iz dvorišta su se oglašavale česme kapajući sitnim biserjem. Mirisalo je na drvo i na sveže oprane cigle.

Daljina je počela da žmirka očima prvih svetala, u početku retko — pojedinačno, a zatim gušće — učestalije. Oštra, narandžasta linija auto-puta presecala je petlju na Autokomandi.

„Nismo spoznali suštinu ničeg što nas okružuje. Samo smo menjali, prilagođavali sebi, lakomisleno uništavali”, pomisli Nebojša opčinjen idiličnošću prirode.
„A možda nam je tako suđeno… možda je to jedini mogući način. Čovek je misleće biće. Njegova misao, svest o sebi i večita zapitanost nad sobom i nad svetom, teraju ga da se suprotstavlja prirodi, a u tome mu pomaže delatni duh, ambicija. Spoj svega toga daje čoveku poguban osećaj da je moćniji od prirode, da
je njen apsolutni gospodar. To ga sve više udaljava od nje i iz tog udaljavanja proizilaze sve čovekove nedaće, kako duha, tako i tela.”

Sa Istoka je doleteo prvi kuršum jutarnje svetlosti. Feniks je impozantno plamteo svim nijansama plamena. Što je više gledao plamen, činilo mu se da ta igra sjaja ima neku smislenu poruku. Azurno ptičije oko ga je gledalo iz plamena nežno, takoreći očinski. Plamen je počeo da se pretvara u slike koje su se brzo pomerale i nestajale, a nailazile su sve nove i nove tvoreći neki munjeviti film. Vatra u pećini pračoveka u sledećem trenu je bila vatra drevne Helade i vatra koja guta
žrtve paljenice i vatra koja liže stopala Đordana Bruna, vatra kroćenja i pokrštavanja Novog Sveta, oganj iz plamenika raketnih motora koji su odbacivali moderne konkvistadore put svemira i najzad, najzad, o najzad (blagoslovena spoznajo!), Nebojša je bio na kolenima i potpuno se nesvesno klanjao prizoru koji ga je sasvim prosvetlio, prizoru koji je naslućivao još Heraklit tvrdivši da je vatra jedan od elemenata života. Vatra koja je gorela u svim živim stvorenjima i svim stvarima
i poput svetlećih aura izlazila iz svega i međusobno se prožimala.

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa zvezdicom. Vaša mejl adresa neće biti objavljena.

Scroll to Top