Rasprodaja duse - Oliver Jankovic
Rasprodaja duše
Oliver Janković
Rasprodaja duse - Oliver Jankovic

Rasprodaja duše

Oliver Janković

Priče Rasprodaja duše podsećaju nas da se dehumanizovana vremena i događaji ne dešavaju samo drugima. U ograničenom, usudnom prostoru junaci ovih priča bore se da prežive. Na momente je to preživljavanje bukvalno i svodi se na produžavanje života dan po dan, a na momente je to održavanje duše iznad mora besmisla koji okružuje junake poput stvarne poplave.

Na momente, postoje i duboke spoznaje, u kojima poput prosvetljenja akteri ovih priča sagledavaju svet kao da ga gledaju drugim očima i upoznaju drugim čulima. Priče su ukorenjene u realističku potku, ali često se razgranavaju i prožimaju magijskim realizmom da bi samim junacima, a takođe i čitaocima posvedočile da postoje dimenzije pored i iznad ove naše stvarnosti i svakidašnjice.

Običaji i verovanja sa kojima se susrećemo u nekima od ovih proza uveravaju nas da nisu prazna priča i da postoji Usud koji nas čeka, ako ne na mostu, onda na ćupriji, da naplati ono što se mora platiti.

ISBN: 9781915204820
Format: 178 x 108 mm
Broj strana: 122
Povez: mek

ISBN: 9781915204837
Format: ePUB

Datum izdavanja: 20/02/2024

Amazon US
Amazon UK
Amazon AU
Apple
Barnes & Noble
Walmart
Bookshop.org
Kobo
Blackwell’s
Waterstones
Foyles
B&N
BAM!
AbeBooks
Feltrinelli
Everand
Medimops
Adlibris
Fishpond
Fable

Odlomci

Dugo je stajao na balkonu i posmatrao grad koji je tonuo u san. Nešto posle ponoći se trže i žustrim koracima ode u radionicu.
Donese desetak velikih satova i poče kompletno da ih rasklapa. Radio je to kao u nekom transu. Pokreti njegovih ruku, već unapred određeni i osmišljeni, bili su kao u mesečara. U duši mu je rasla plima besa i mržnje. Što je srdžba bila veća, tim je više snage i energije unosio u pokrete. Mozgom su mu poput varnica prolazile misli koje su oslikavale njegovu razljućenu dušu.
Sad ćete videti bednici ko je i šta može da uradi Đapeto Molinari. Zastaće vam dah u grudima, a srce zanemoćati od divljenja. Ne, ne, maestro Rodario, oni neće priznati da su zasenjeni… oni to neće moći sakriti…

(Gospodar vremena)

Sopstveni razum i iskustvo na taj način postaju čovekovi najveći neprijatelji i nesavladiva prepreka na putu ka savršeno (?) srećnoj vezi. Dakle, deo mene je bio opčinjen njome, a drugi deo, onaj koji je stajao sa obe noge na zemlji, već se spremao za onaj momenat kada će taj devojčurak postati najlepši deo moje prošlosti.
Kada je po drugi put pritisnula zvono na mojim vratima uključio sam ta prikrivena tehnološka čuda i s pola duše u sadašnjosti, a s pola u vremenu koje će tek doći, maksimalno razapet, krenuh da joj otvorim.

(Anđeo)

I ove noći se prepustio igri zvukova, pokušavajući da odredi da li mu se pričinjavaju ili su realni. Taman što je dobrim ljudima saopštio da je dva sata, kad vetar iz pravca kapije donese rezak topot kopita. Noćobdija kao i obično pohita ka mestu odakle je pretpostavljao da dolazi zvuk.
Naravno, kao i toliko puta do sada odjek ga je prevario: kad je zadihan došao blizu kapije, učinilo mu se da zvuk dopire sa gradskog trga. Vraćao se pomalo razočaran svojim ustaljenim putem ka Visokoj ulici, kad začu topot iz neposredne blizine.
Potrča ka kraju ulice i u magnovenju vide kako neki veliki, tamni obris, zamiče za ugao. Refleksno isturi napred svoju helebardu onom stranom na kojoj se nalazilo sečivo u obliku kuke. Začu zveket metala o metal i oseti nagli trzaj. Narednog trenutka kao da nešto pade na kaldrmu. Utom Stamen načini ta dva koraka koja su ga delila od ugla i osmotri ulicu. Ni obrisa ni zvuka. Samo povetarac u krošnjama obližnjeg drveća.

(Zlatne kočije)

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa zvezdicom. Vaša mejl adresa neće biti objavljena.

Scroll to Top