Miljama daleko - Ivo Torbica
Miljama daleko
Ivo Torbica
Miljama daleko - Ivo Torbica

Miljama daleko

Ivo Torbica

Svi smo mi na neki način ratnici, koji za ljubav i pravdu ginemo, iako često u toj borbi padnemo. Najčešće nas drugi namerno sapliću, dok nam nama bitni i voljeni pružaju svoju ruku, da bismo ponovo ustali. Nakon pada nam često ostaju otvorene rane, koje se teško zacele.

Uvek za nečim čeznemo i u toj čežnji tiho i neprimetno patimo. Neretko osetimo setu za nečim što je prošlo i prohujalo, ali se sa radošću svega toga sećamo i odajemo mu počast.

Ljubav je naša dadilja i zvezda vodilja. Dok je nje, ima nade za ovaj svet koji zna, i te kako, da bude siv i nepravedan prema svima nama. 

Ispred vas je moja druga zbirka pesama, kroz koju su, uz niti jakih emocija, ali i delove psihologije, protkane teme poput ljubavi i optimizma, ali i one životne. Sve su one sastavni deo naših ličnosti i ispunjavaju naš duh, a bez njih naš život ne bi imao smisla i svrhu. 

Nadam se da ćete uživati u čitanju ove knjige.

(Autor)

ISBN: 9781916918108
Format: 203 x 127 mm
Broj strana: 186
Povez: mek

ISBN: 9781916918115
Format: ePUB

Datum izdavanja: 27/03/2024

Amazon US
Amazon UK
Amazon AU
Apple
Barnes & Noble
Walmart
Bookshop.org
Kobo
Blackwell’s
Waterstones
Foyles
B&N
BAM!
AbeBooks
Feltrinelli
Everand
Medimops
Adlibris
Fishpond
Fable

Odlomci

MILJAMA DALEKO

Kreni ka novom, jer je već minut do dvanaest,
I ne dozvoli da je žalost u tvom srcu gost čest.

Izgubljene bitke, sa svim zgarištima propalih nada,
Konačno ostavi za sobom, jer te čeka lepša ada.

Na njoj lepše ptice, koje neku veseliju pesmu poje,
Na mestu gde će neke nove radosti da se roje.

Ukrcaj se, najzad, na svoju lađu nekih lepših snova,
I moli se Bogu koji će ti doneti više radosnih činova.

Dok iza tebe ostaju talasi životnih nemira i srce meko,
Ti ubrzaj čvorove i budi od svega lošeg miljama daleko!

DOM

Nasred trpeze je vruća pogača.
Odmah do nje, stoji sok od višnje,
Kao i omiljeni kolači od rogača,
Dok traje majčinog glasa slušanje.

U velikoj peći tiho pucketa drvo,
Koje najavljuje hladnije i kišne dane.
Otac, po običaju, nazdravlja prvo,
Izgovarajući glasno tople reči, birane.

Napolju se čuje lavež stare keruše;
U blizini i bogati cvrkut nekih ptica.
Sa njima pevaju naša bića i duše,
Kao i poslednja, na cvetu, latica.

Ispred kuće maše stara lipa, prastara,
Sa koje opadaju listovi, umorni i sivi.
Pored nje su orasi, kao i šljiva stara,
Kojima se uvek svako raduje i divi.

U ovom toplom domu ljubav cveta.
U njemu osmesi nikada prestati neće.
Nosiću ga u srcu, čak i na kraj sveta,
Na lađi, punoj sete, radosti i sreće!

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa zvezdicom. Vaša mejl adresa neće biti objavljena.

Scroll to Top