Krvava cestitka - Mirjana Susic
Krvava čestitka
Mirjana Sušić
Krvava cestitka - Mirjana Susic

Krvava čestitka

Mirjana Sušić

Tri ubistva. Jedna utvara. Jedan svedok beskućnik i jedan policijski inspektor koji su sličniji nego što deluju. Društvance osumnjičenih sa mnoštvom tajni. Šta li su oni još krili jedni od drugih i da li je možda ta tajna odvela toliko ljudi u smrt? Ko je sledeći od njih na spisku misterioznog ubice?

(Nebojša Saikovski)

Roman Mirjane Sušić Krvava čestitka pokazuje borbu anđela i đavola na ramenu čoveka … njihovo prisustvo se itekako oseća. I jedan i drugi su svojstveni ljudskim bićima, urođeni, ukorenjeni u našim genima. Ali čitajući ovo delo izvodimo sledeći zaključak – oni skloniji da se priklone đavolu često na licu nose masku anđela; a oni skloniji da se priklone anđelu – (voljno ili ne) nose masku žrtve. Sredine da li uopšte ima, a sredina (da ne kažemo – zlatni presek) od izuzetne je važnosti da bismo funkcionisali normalno, uravnoteženo, ljudski.

(Dajana Lazarević)

ISBN: 9781915204929
Format: 216 x 140 mm
Broj strana: 308
Povez: mek

ISBN: 9781915204936
Format: ePUB

Datum izdavanja: 08/02/2024

Amazon US
Amazon UK
Amazon AU
Apple
Barnes & Noble
Walmart
Bookshop.org
Kobo
Blackwell’s
Waterstones
Foyles
B&N
BAM!
AbeBooks
Feltrinelli
Everand
Medimops
Adlibris
Fishpond
Fable

Odlomci

Zvuk okretanja ključa u bravi remetio je tišinu u koju je cijela zgrada utonula. Žena je otvorila vrata, lica pomalo izgužvanog od spavanja i kose spletene u pletenicu koja joj se poput zmije spuštala niz leđa. Sa strahom u očima, u iščekivanju loših vijesti, gledala je u pridošlicu. U grlu joj je zastala knedla i uzalud je pokušavala da nešto kaže, kao da je između nje i pridošlice strujala neka energija ispunjena zlom koja je paralizovala. Nekoliko trenutaka vladala je grobna tišina. Žena je gledala nepozvanog gosta, ne pokazujući nikakav znak prepoznavanja. Oči su joj odavale zbunjenost i iščekivanje šta će joj kasni noćni posjetilac saopštiti.

Pogledom punim mržnje posjetilac je dao osobi na vratima poslednju šansu da se sjeti, da se bar lažno pokaje, da uguši ovu mržnju koja je godinama zarobljena unutra i širila se po duši zauzimajući komad po komad teritorije dok nije zauzela i poslednji milimetar i porobila je skroz, onu zamišljenu granicu između mržnje i praštanja. U duši mržnja je odavno zavladala, a praštanje je ustuknulo pred njom ne pokušavajući da joj se suprotstavi, bez ijednog ispaljenog metka pobijeđeno je i zauvijek ugušeno. Nije više postojala nijedna odaja u prostorijama duše u kojoj bi se mogao naći bar jedan trag praštanja, protjerano je i iskorjenjeno kao da nikada nije ni bilo tu. Zlo se duboko ukorijenilo, izraslo je i počelo da daje otrovne plodove.

Maska hladnog zavodnika i strogog inspektora koju je godinama nosio totalno se srodila sa njegovim licem da ni on sam nije znao kako bi izgledao bez nje. Rijetki trenuci kada bi je skinuo bili su kasni večernji sati kada su ga mučili košmari i nesanica i sam sebe bi prekorijevao u tim trenucima što sebi dozvoljava ranjivost. Zbog te maske koju je sam sebi navukao bio je emotivno hendikepiran za bilo kakvu dublju vezu, seksa mu nije nedostajalo, uvijek je imao neku kombinaciju, ali dublju povezanost osjetio je samo sa jednom osobom i nju nije znao da sačuva. Ne zamjera joj što je otišla, ponekad ni sam sebe nije mogao da podnese, divio joj se što je uopšte izdržala par godina s njim. U svim važnim trenucima mislio je o njoj pa i ovog puta dok je ulazio u salu da se obrati novinarima. Volio bi da je tu samo da je rukom dotakne, da smiri napete nerve. Volio je da ćute zajedno, tišinom je uspijevala reći više nego ostale svim silnim izgovorenim riječima. Ona je pričala pogledom. A on je učinio nesrećnom. Nesreća ljudima ne pada sa neba, sami je stvore i nastavljaju da je stvaraju i dalje kao da imaju pet života pa im se može. Životarenje su sveli pod život, ljubav pod obavezu i kada shvate da im se ne može obično bude prekasno.

Noć je polako počela da pada. Pogledao je još jednom grad. Njegovim gradom još uvijek slobodno šeta zlo koje sije smrt, a on ga mora što prije zaustaviti. Večeras će da se napije za svoju dušu, a sutra, pa sutra nek se brine samo za sebe, večeras više ništa ne može da uradi. Osjetio je blagu jezu dok se šetao dobro poznatim zidinama. Imao je osjećaj da ga neko posmatra, da više nije sam, stresao se kao od hladnoće i uputio se prema autu. Postaje paranoičan usled nagomilanog stresa. Ipak se poslednji put okrenuo prije nego što je seo u auto i učinilo mu se da je na trenutak ugledao neku sjenku kako promiče između zidina. Okrenuo je ključ i odvezao se, pripisujući sve umoru.

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa zvezdicom. Vaša mejl adresa neće biti objavljena.

Scroll to Top