Vladimir Radovanovic - Euforija i Minijature
Euforija i pad kišnih kapi
Minijature

Vladimir Radovanović

Euforija i pad kišnih kapi ~ Minijature

Vladimir Radovanović

Gradeći priču u slojevitom nadrealnom svetu, protagonista ovih priča Viktor Dismas se nalazi u začaranom prostoru svojih strahova i večitih pitanja, gde je izlaz i da li on uopšte postoji? Da li je život ovde i sada kazna, ili nas na drugoj strani ipak čeka katarza. (Dušan Todorović o zbirci Euforija i pad kišnih kapi)

Čitajući Minijature, zakoračićemo u svet čoveka koji je u sebi zatočen i koji u svom svetu, satkanom od emocija koje drugi ne razumeju, a koje ni sam pripovedač često ne razume, pokušava da nađe put iz besmisla, iz mraka i opsena koje se oko njega svijaju, često preteći, režeći kao čopor pasa koji za sobom vuku svoje lance kao u crtici (Samo)uništenje. Ako bolje razmislimo, svako od nas kroz život vuče svoje lance i pitanje je samo kako se tih lanaca osloboditi i da li se čovek može osloboditi tih lanaca koji ga vežu za život, za prošlost, za reči, za drugog čoveka ili za sebe samog? (Gordana Opalić)

ISBN: 9781915204684
Povez: mek
Datum izdavanja: 17/11/2023
Broj strana: 176
Format: 216 x 140 mm

Amazon US
Amazon UK
Amazon AU
Barnes & Noble
Walmart
Bookshop.org
Blackwell’s
Waterstones
Foyles
BAM!
AbeBooks
Feltrinelli
Medimops
Adlibris
Fishpond

Odlomci

Često odsutan, u šetnji, za kafanskim stolom, odsutan od sebe, u sopstvenim lutanjima, živeo je. Ime, potpuno nevažno, baš kao i godine, status, bilo šta lično. Nije bio broj, nije bio ni bilo ko posebno važan. Jednostavno, bio je ime i bezime, sve i ništa. Postojao je u danima koji su se nalazili u kalendarima, u godinama u kojima je stario, u prepešačenim stazama, u odsutnim pogledima, a najviše u neizgovorenim rečima.

Skrivenih, jedva čujnih koraka, klizao je niz ulicu. Bilo je vreme kada se trzaji noći slivaju u svetlost dana. Nije ličio na kradljivca, na sumnjivca; po povijenom hodu, savijenog visokog tela, ličio je na begunca. Osvrtao se na svaki šum, poput zeca, načuljenih ušiju koje su osluškivale i najmanje treptaje, drhtavih nogu spremnih na beg u nepoznato, išunjao se iz zgrade, ne želeći da bilo ko nasluti njegovo bekstvo.
Strah i klonulost, nikada ne donose dobitnu kombinaciju, oni su dva znaka, za sigurnu propast… Dovoljno je odmakao. U daljini, jedva vidljivo, nazirao se krov višespratnice, krov njegovog otkrivenog skloništa. Pogled unazad. Gubila se panorama krova, koji je prekrivalo prvo sunce i odblesci su ga skrivali. Sasvim dovoljno, daleko, pomislio je, sve manje zadihan i… Znao je da ne zna cilj, koji je u magnovenju i sudarima misli tražio… Ali bio je apsolutno siguran da tamo, gde se više ne vidi krov, antene, nikada neće kročiti.

Viktor se osećao prijatno. Izraz lica koji nije video, govorio je da nije nijedan pređašnji oblik njega. Papir je zgužvao. Ruku je provukao kroz prazninu i vratio je nazad. Dlan je bio prazan. Veče je mirisalo na jutro, probuđeno i sa nadom. Vreme je da krene.

Ostavite komentar

Obavezna polja su označena sa zvezdicom. Vaša mejl adresa neće biti objavljena.

Scroll to Top