Milutin Uskoković

Milutin Uskoković

Milutin Uskoković, istaknuti srpski književnik, pravnik i doktor nauka, rođen je 1884. godine u Užicu. Jedan je od najznačajnijih pisaca srpske moderne sa početka dvadesetog veka i najveći književni stvaralac koga je Užice iznedrilo pre Prvog svetskog rata.

Osnovnu školu i šest razreda gimnazije završio je u Užicu. Školovanje je zatim nastavio u Beogradu, a zanimljivo je da je u Beograd iz Užica došao peške. Tu je završio sedmi i osmi razred gimnazije.

Studije prava na Velikoj školi upisuje 1902. godine.

Budući poreklom iz osiromašene trgovačke porodice bez stalnih izvora prihoda, i koja je imala jedanaestoro dece, Uskoković tokom školovanja prima državnu stipendiju, ali se i sam izdržava, daje časove učenicima iz bogatijih porodica, raznosi namirnice, pere sudove po kafanama na periferiji, a kasnije radi i kao praktikant u Državnoj statistici, Opštinskom fizikatu i Ministarstvu unutrašnjih dela. Za skroman honorar sarađuje i sa mnogobrojnim beogradskim listovima.

U redakciju Politike stupa odmah po njenom osnivanju 1904. godine.

Po završetku studija zapošljava se u Carinarnici Beograd, a početkom 1907. godine započinje svoju diplomatsku službu u Srpskom konzulatu u Skoplju. Ubrzo nakon toga, 1908. godine, uzima trogodišnje odsustvo i odlazi u Ženevu kako bi pripremio doktorsku disertaciju iz oblasti međunarodnog prava.

Tokom boravka u Švajcarskoj Milutin Uskoković intenzivno se obrazovao i u drugim oblastima, najviše u književnosti (francuskoj, ruskoj i nemačkoj), ali i filozofiji, istoriji, umetnosti i nekim prirodnim naukama.

U Ženevi se oženio mladom i obrazovanom ćerkom vlasnice pansiona u kome je stanovao, Babetom Fišer, uprkos velikoj razlici u godinama.

Nakon što je 1910. godine odbranio doktorsku tezu na Univerzitetu u Ženevi i stekao titulu doktora pravnih nauka, vratio se u Beograd i dobio službu u Carinskoj upravi. Radio je različite činovničke poslove u više državnih institucija i ministarstava.

Još od mladosti, Uskoković je bio nežnog zdravlja, nije služio vojsku, niti je učestvovao u ratovima. Pre samog početka Prvog svetskog rata, njegovo psihičko stanje je naglo počelo da se pogoršava, pokazivao je znakove manije gonjenja, ali su okolnosti bile takve da je bilo nemoguće pristupiti lečenju.

Početak Velikog rata dočekao je u Skoplju gde je radio kao sekretar u Trgovinskom inspektoratu Ministarstva narodne privrede. Sa velikim optimizmom doživeo je pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari, i bio uveren da će uskoro doći čas celokupnog srpskog oslobođenja i ujedinjenja.

Veliko razočaranje i smrt nastupaju nedugo posle toga. Teško stanje srpske vojske na frontu i njeno povlačenje pred austougarskom, nemačkom i bugarskom ofanzivom, prinudili su i Uskokovića da u jesen 1915. godine iz Skoplja krene ka Prištini. Stigavši u Kuršumliju, bolešljiv, razočaran i preterano osetljiv, u trenutku potpunog beznađa i psihičkog rastrojstva,

Uskoković je izvršio samoubistvo skočivši u nabujale talase reke Toplice. U oproštajnom pismu je napisao: „Ne mogu da podnesem smrt otadžbine.”

Njegova smrt tada nije bila adekvatno propraćena. Zbog teške ratne situacije, tek malobrojne novine objavile su nekrolog, i to sa zakašnjenjem.

Nekoliko pomena i književnih večeri posvećeno mu je u periodu između dva rata. Kolo srpskih sestara iz Užica 1936. godine postavilo je spomen ploču na kući u kojoj je živeo.

Udruženje profesora, nastavnika i učitelja podiglo je Uskokoviću 1953. godine spomen-bistu u centralnom kuršumlijskom parku, a dve godine kasnije spomen-bista je postavljena i u Užicu, u parku kraj reke Đetinje.

Dosljaci - Milutin Uskokovic

Došljaci

Scroll to Top